|
 POVOD: Pismo kojim su se radnici OJ pravne službe Doma zdravlja obratili odborniku Skupštine grada, članu LDP-a, profesoru dr Srđanu Pešiću, kojim su želeli da ukažu na nepravilnosti u radu rukovodstva Doma zdravlja - Niš. U ovom pismu je navedeno da su se oni istim povodom već obraćali zdravstvenoj inspekciji, Republičkom fondu zdravstvene zaštite kao i gradonačelniku i da do sada niko nije ništa preduzeo.
Primedbe radnika OJ pravne službe Doma zdravlja:
1. Nepoštovanje Zakona o Zdravstvenoj zaštiti i Pravilnika o načinu, postupku i uslovima za obavljanje dopunskog rada zdravstvenih radnika u zdravstvenoj ustanovi ili privatnoj praksi – favorizovanje pružanja «usluga na lični zahtev pacijenta», nepostojanje Plana dopunskog rada Doma zdravlja - Niš i saglasnosti Ministarstva za obavljanje dopunskog rada, postojanje cenovnika usluga na lični zahtev u svim radnim jedinicama koje je usvojilo rukovodstvo Doma zdravlja, vršenje usluga dopunskog rada u radno vreme, ove usluge se plaćaju samo radnicima ginekologije kao dopunski rad i na taj način im se zarade značajno uvećavaju a radnicima drugih jedinica se ne plaćaju, pacijentima kojima se naplaćuju zdravstvene usluge se uzimaju i podaci iz zdravstvenih legitimacija i određene zdravstvene usluge se fakturišu i Republičkom fondu zdravstvenog osiguranja.
2. Naplaćivanje usluga od poslodavaca radnih organizacija i javnih ustanova za vršenje sistematskih pregleda radnika uz istovremeno uzimanje podataka iz zdravstvenih legitimacija, otvaranje kartona i fakturisanje usluga i Republičkom fondu zdravstvene zaštite.
3. Diskriminacija radnika u odnosu na isplatu prinadležnosti – jedino se direktoru, pomoćnicima i savetniku isplaćuju prekovremeni rad svakog meseca oko 40 sati kao i dnevnice za službena putovanja dok se ostalim radnicima za rad subotom, nedeljom i sl. daju slobodni dani a za putovanja samo putni troškovi.
4. Iako u Domu zdravlja ima oko 150 radnika koji se vode kao višak zaposlenih, u toku 2009. godine je zaposleno preko 20 novih radnika, uglavnom partijskih istomišljenika.
5. Postavljanja na rukovodeća radna mesta osoba bez predviđene stručne spreme, radnog iskustva i položenih stručnih ispita – dati primeri postavljenja na radno mesto pomoćnika direktora za ekonomsko-finansijske poslove, glavne sestre ginekologije i specijalističke službe, šef tehničke službe.
LDP će sve navode radnika OJ pravne službe Doma zdravlja ozbiljno razmotriti i legitimnim i legalnim putem (preko odbornika u Skupštini grada i Nadzornog odbora Doma zdravlja) nastojati da dođe do njihove provere.
Posebno treba razmotriti favorizovanje pružanja «usluga na lični zahtev pacijenata» jer Gradski odbor za zdravstvo LDP-a smatra da je u vreme opšteg osiromašenja građana nepopularno i licemerno zahtevati od građana da za usluge na nivou primarne zdravstvene zaštite sami «traže da plate te usluge».
ZDRAVSTVENE USLUGA NA ZAHTEV GRAĐANA
Prema Zakonu o zdravstvenoj zaštiti zdravstvena ustanova može sticati sredstva preko organizacija zdravstvenog osiguranja, budžeta, prodaje usluga i proizvoda koji su u neposrednoj vezi sa zdravstvenom delatnošću zdravstvene ustanove, obavljanja naučnoistraživačkog rada i obrazovne delatnosti, izdavanja u zakup slobodnog kapaciteta, legata, poklona i zaveštanja (član 159. ovog zakona).
Član 161 Zakona o zdravstvenoj zaštiti predviđa da zdravstvene ustanove mogu pružati i zdravstvene usluge na zahtev poslodavca i na zahtev građana.
DOPUNSKI RAD ZDRAVSTVENIH RADNIKA
Zakon o zdravstvenoj zaštiti (objavljen u «Službenom glasniku RS» broj 107 od 02. 12. 2005. godine) u članu 277 (Zakon navodi da odredbe iz ovog člana stupaju na snagu najkasnije tri godine od dana stupanja na snagu ovog Zakona, odnosno 11. 12. 2008. godine) navodi da zdravstvenom radniku zaposlenom u zdravstvenoj ustanovi u državnoj svojini, koji radi puno radno vreme u ovoj ustanovi, prestaje radni odnos u zdravstvenoj ustanovi u državnoj svojini ako nastavi da radi kod osnivača privatne prakse, odnosno kod osnivača zdravstvene ustanove u privatnoj svojini posle isteka ovog roka.
Instrukcija o dopunskom radu zdravstvenih radnika Ministarstva zdravlja od 04. 08. 2008. godine, pozivajući se na Zakon o zdravstvenoj zaštiti, predviđa da zdravstveni radnik zaposlen u zdravstvenoj ustanovi u državnoj svojini koji radi puno radno vreme kod svog poslodavca može obavljati određene poslove zdravstvene delatnosti iz svoje struke po osnovu ugovora o dopunskom radu, počev od 11. 12. 2008. godine, kod svog poslodavca (u zdravstvenoj ustanovi u državnoj svojini) i kod druge zdravstvene ustanove u državnoj svojini. Zdravstvenom radniku u zdravstvenoj ustanovi u državnoj svojini u kojoj radi puno radno vreme, koji posle 10. 12. 2008. godine nastavi da radi po osnovu ugovora o dopunskom radu određene poslove zdravstvene delatnosti iz svoje struke kod osnivača privatne prakse, odnosno kod osnivača zdravstvene ustanove u privatnoj svojini, po sili zakona (bez njegove volje) prestaje radni odnos u zdravstvenoj ustanovi u državnoj svojini počev od 11. 12. 2008. godine. Prema Instrukcijama, angažovanje po osnovu ugovora o dopunskom radu u privatnoj praksi, odnosno u privatnoj zdravstvenoj ustanovi, se može ostvariti na osnovu zaključivanja ugovora o radu sa svojim poslodavcem sa nepunim radnim vremenom.
Zakon o radu RS (objavljen u «Službenom glasniku RS» br. 24 od 15. 03. 2005. godine) u članu 202 propisuje dopunski rad i navodi da «zaposleni koji radi sa punim radnim vremenom kod poslodavca može da zaključi ugovor o dopunskom radu sa drugim poslodavcem, a najviše do jedne trećine radnog vremena» i predviđa da «dopunski rad mogu obavljati samo dok drugog pravnog lica zaposleni koji rade sa punim radnim vremenom kod svog poslodavca, odnosno, dopunski rad zaposleni ne može obavljati kod istog poslodavca».
Odredbe o dopunskom radi zdravstvenih radnika iz Zakona o zdravstvenoj zaštiti i Instrukcija o dopunskom radu zdravstvenih radnika Ministarstva zdravlja su u suprotnosti s odredbama o dopunskom radu sa drugim poslodavcem Zakona o radu.
Trenutno se dopunski rad, bez podele radnog vremena, u zdravstvenim ustanovama u privatnoj svojini dozvoljava samo pojedinim lekarima zaposlenim u zdravstvenim ustanovama u državnoj svojini – profesorima, nastavnicima i saradnicima zaposlenim na Medicinskom fakultetu-Niš koji su zaposleni i u KC - Niš (koji već dobijaju dve plate i kojima saglasnost za dopunski rad daje dekan Medicinskog fakulteta-Niš) i lekarima Vojne bolnice - Niš. Ovim se na najgrublji način pravi diskriminacija zaposlenih u zdravstvenim ustanovama u državnoj svojini – jedni imaju pravo na dopunski rad u zdravstvenim ustanovama u privatnoj svojini bez podele radnog vremena a drugi to pravo nemaju, jednima se dozvoljava da rade kod tri poslodavca a drugi ne mogu raditi ni kod dva poslodavca na šta imaju pravo prema Zakonu o radu.
Širi dalje!
|
