|
četvrtak, 26 februar 2009 12:33 |
Na poslednjoj sednici Skupštine Grada bili smo svedoci da se situacija u Javnim Komunalnim Preduzećima nije promenila u poslednjih 40 godina. Osim bezrazložno dugih diskusija o nedomaćinskom poslovanju, ogromnim sredstvima za reprezentacije,
malverzacijama, nedostatku sluha za strateško planiranje rada, novim zapošljavanjima, nismo čuli ama baš ništa novo. Niko iz novoizabranih menadžmenata nije ni pomislio da predstavi strateški koncept restruktuiranja javnog sektora, mogućnosti za demonopolizaciju u politici cena javnih usluga, štednju, poboljšanje usluga i međusektorsku saradnju.
Javna preduzeća i ustanove na lokalnom nivou su tokom poslednjih decenija postala mali partijiski feudi i mesto za udomljavanje partijskih kadrova, pa su njihovi budžeti često jedva dovoljni za plate velikog broja zapošljenih. Sa druge strane, javna komunalna preduzeća imaju monopolski položaj u politici cena komunalnih usluga, uz vrlo nizak nivo kvaliteta pruženih usluga. Lokalne samouprave iz budžetskih sredstava često moraju da ulažu u njihovu opremu ili da pokrivaju troškove i gubitke.
Zbog lošeg materijalnog stanja građana cene njihovih usluga su ispod tržišnih, uz subvencije iz lokalnih budžeta, pa lokalne samouprave preko njih tako vrše i socijalnu ulogu.
Depolitizacija, demonopolizacija, uvođenje konkurencije, omogućavanje i privatnim kompanijama da pružaju javne usluge, privatizacija i uvođenje javno-privatnog partnerstva predstavljaju jedini način da građani dobiju bolju uslugu, za prihvatljivu cenu, a da gradski budžeti imaju bilo kakvu korist.
Glavni protivnici privatizacije ovih preduzeća su uglavnom zapošljeni u njima koji državni posao smatraju sigurnim, a naročito njihov menadžment koji je nedovoljno stručan pa ne bi mogao da se snađe u eventualnoj privatizaciji. Uticaj centralnih vlasti na njihovo poslovanje, kao i prihodi koje političke partije mogu iz njih da očekuju, takođe, nije za zanemarivanje.
Pođemo li od toga da su cene usluga uglavnom ispod tržišnih, gubitke mora da nadoknadi lokalna samouprava iz budžeta ili da se drastično snizi kvalitet pruženih usluga kako bi se gubitak nadoknadio. Cenu plaćaju dakle svi, oni iz čijih se poreskih i drugih nameta puni budžet, ali i svi ostali jer koriste uslugu lošeg kvaliteta. Osim toga njihove usluge su monopolske, pa korisnici nemaju nikakvu mogućnost da slobodno izaberu drugog pružaoca javnih usluga. Zbog toga su obično nižeg kvaliteta. I na kraju Srbija ima obaveze da na putu evropskih integracija prihvati tržišna opredeljenja u pružanju javnih usluga, Zbog svega toga je njihovo restruktuiranje ili privatizacija neophodna.
Niske netržišne cene i subvencije iz loklanih budžeta nikako ne stimulišu privatna ulaganja ili privatno javno partnerstvo i poboljšanje usluga, već samo povećavaju mogućnost za korupciju. Samo se u uslovima konkuretnosti na tržištu može doći do nižih cena za kvalitetnu uslugu prema građanima.
Lokalne samouprave mogu sniziti takse i nadoknade koje su u njenoj nadležnosti. Niže takse mogu delovati podsticajno na poslovanje javnih komunalnih preduzeća. Stimulativna politika taksi može biti dobar primer fiskalne decentralizacije, ali i dobar stimulans za eventualna privatna ulaganja u javni sektor.
LDP insistira na: što bržem stvaranju institucionalnih uslova za restruktuiranje i privatizaciju, vraćanju imovine jedinicama lokalne samouprave i omogućavanju dugoročnijeg zaduživanja, ukidanju monopola i pospešivanju konkurencije, tržišnoj politici cena, ukidanju socijalne uloge javnih komunalnih preduzeća, njihovoj potpunoj privatizaciji ili privatno javnom partnerstvu. Samo tako se mogu tvoriti uslovi kvalitetnijeg pružanja komunalnih i drugih javnih usluga, po nižim cenama i slobodom izbora za građane.
Prof. dr Srđan Pešić, odbornik u Skupštini Grada Niša
Širi dalje!
|
