Razmatranje Progama rada za 2011. godinu na kraju prvog kvartala, odnosno prve četvrtine tekuće godine je potpuno neprimereno.

Postupanje nadležnih ograna za pripremu saglasnosti na USVOJENE Programe ukazuje na neorganizaciju i nebrigu za obavljanje poslova zbog kojih su osnovana javna preduzeća, a osnovni razlog je zadovoljavanje zajedničkih potreba građana.

Skupština grada Novog Sada je programe javnih preduzeća usvojila krajem decembra 2011. godine, što je postupanje odgovornih nadležnih organa, a takođe pokazuje da nisu postojali razlozi za kašnjenje kakvo je svojstveno Skupštini grada Niša. Naime, i prethodne 2010. godine kada su programi usvajani u martu tekuće godine. Takođe, prethodne godine programi ustanova iz oblasti zdravstva usvajani su čak u septembru za tekuću godinu, što pokazuje manir ili uobičajeno postupanje u organizaciji gradske vlasti, odnosno „gradskog bezvlašća“.

Nameće se pitanje na osnovu čega su radila javna preduzeća, pošto značenje reči program podrazumeva budućnost, dok reč izveštaj označava prošlost, odnosno da li su radila.

Javna preduzeća radila su i u ovom periodu kada nisu imala programe koji su verifikovani, ali nisu mogla da postupaju i poštuju pozitivne propise poput Zakona o javnim nabavkama, jer su postupci javnih nabavki sprovedeni u skladu sa programima za 2010. godinu, što znači da je završetkom te godine prestao pravni osnov za važenje zaključenih ugovora, osim ugovora koji su višegodišnji. Nepostojanje saglasnosti na programe oni ne proizvode pravno dejstvo, te nadalje ne postoji pravni osnov za postupanje po Zakonu o javnim nabavkama, a zadovoljavanje zajedničkih potreba građana je konstantna.

Problem je još izraženiji jer su upravni odbori postupili po nalogu nadležnih uprava i na vreme do 01.12.2010. godine usvojili i prosledili programe. Potom se „čekalo“ usvajanje memoranduma koje je usladilo kraje januara 2011. godine da bi se programi „vraćali“ na ponovno usvajanje bez adekvatnih propratnih akata, koji bi se doneli u upravnom postupku, jer uprave rade po Zakonu o opštem upravnom postupku ili možda ne rade, već na „dosetku“. Možda je neko imao nameru da ne zamara odbornike da zasedaju dva puta po pitanju programa, prvi puta kada bi davali saglasnost na programe kada je to vreme, a drugi puta za saglasnost na Izmene i dopune programa, što bi bilo u skladu sa pozitivnim propisima.

Uporedo sa  raspravom o programima logično bi bilo da se raspravlja i o odgovornosti za kašnjenje.

Rasprava u nevreme samo dodatno komplikuje poslovanje javnih preduzeća, a pogotovo što neusvajanje predstavlja mogućnost potpune blokade rada javnih preduzeća. Možda je to razlog kašnjenja i stavljanja pred svršen čin onemogućavanjem suštinske rasprave.

Razmatranje izveštaja treba da traži odgovor koliko je neizmirivanje obaveza Grada otežalo poslovanje javnih preduzeća, Naime, Zakonom o računovodstvu i reviziji predviđa ispravku vrednosti potraživanja koja su starija od 60 dana, odnosno  povećavaju se  troškovi poslovanja, odnosno umanjuju prihodi. Koliko potraživanja su javna preduzeća morala da stave na teret poslovanja, a odnose se na potraživanja prema direktnim i indirektnim korisnicima budžetskih sredstava. Analiza ovih neizmirenih obaveza pokazala bi da je glavni generator gubitaka koji nastaje u javnim preduzećima upravo onaj ko ih je osnovao i koji je zadužen za njihovo nesmetano i efikasno poslovanje.

Poseban osvrt treba da bude na izveštaj Direkcije za izgradnju grada, odnosno da li postoji Direkcija ili te poslove obavlja „organizacija“ Udruženi regioni Srbije, Odnosno, insistirati da li je izveštaj Direkcijin, a ako je ste tražiti odgovornost, počev od disciplinske preko svih ostalih za podeljenu brošuru. U protivnom, ako su URS stvarno obavili sve objavljeno i ako će oni to dalje raditi onda treba da Skupština donese Odluku o ukidanju Direkcije za izgradnju grada Niša.

Miloš Bojović, predsednik Korisničkog saveta javnih službi