Verujemo da je predlog Zakona posledica nevešto prikrivene namere da se udovolji EU trendovima, a istovremeno zadrži centralna kontrola nad svim poslovima vezanim za sredstva koje, nazovi, regioni mogu da dobiju iz fondova.

Ukoliko u ovom trenutku postoji važan posao koji treba uraditi za lokalne samouprave u Srbiji, kako bi se stvorili i formalni uslovi da se nešto sredstava dobije kroz projekte finansirane iz EU fondova, onda je to hitna teritorijalno-statistička organizacija po NUTS klasifikaciji. Od jedne sasvim praktične ideje koja je kratko i jasno morala da stvori preduslove za uključenje Srbije u evropski ravnomerni regionalni razvoj, dobili smo švedski sto ili, što bi se naški reklo, leskovačku mućkalicu.

Kako će to budući Evro regioni i Razvojni regioni uopšte sami moći da konkurišu za projekte koji će njima biti važni, a oni to najbolje znaju, ako Zakon predviđa da iznad sebe imaju bar tri centralna tela, Nacionalni savet za regionalni razvoj, Nacionalnu agenciju za regionalni razvoj i Nacionalnu mrežu agencija i asocijacija za regionalni razvoj, koja trebaju da sprovode i planiraju politiku regionalnog razvoja. Država će, dakle, planirati i sprovoditi sve vezano za regionalni razvoj. Ne sami regioni.

Predlagač Zakona ne poštuje ni preporuke evropske standardizacije na koju se sam poziva. Zakon, tako, predviđa uspostavljanje Evro regiona koji bi po EUROSTAT kriterijumima odgovarali NUTS 2 (800.000 do 3.000.000 stanovnika) i Razvojnih regiona koji bi odgovarali NUTS 3 teritorijaslno-statistčkim jedinicama (150.000 do 800.000 stanovnika). Kako je onda, sa aspekta logike i jezika moguća konstatacija da: ²Evro region objedinjuje jedan ili više razvojnih regiona... ²?

Srbija se teritorijalno-statistički deli na sedam Evro regiona: Vojvodina, Beograd, Zapadni, Istočni, Centralni, Južni i Kosovo i Metohija. Uz dužno poštovanje istorijskih, tradicionalnih, etničkih, ekonomskih i geografskih razloga da Vojvodina i Beograd zadrže svoja imena, ostaje pitanje: na osnovu kojih to kriterijuma predlagač Šumadiji, Raškoj, Podrinju, Homolju, Pčinji ili Nišu dodeljuje bezlična imena strana sveta?

Da i ne govorimo o tome da neki Evro regioni, kakva je na primer Istočni, uopšte neće ispuniti kriterijum vezan za broj stanovnika (800.000 do 3.000.000).

Osnovni nedostaci Zakona o regionalnom razvoju su:

· deklarativni pristup regionalizaciji kao preduslovu za razvoj nerazvijenih,

· nespretno izabrani termini,

· mešanje administrativne i teritorijalno-statističke regionalizacije,

· stroga centralna kontrola regionalnih institucija,

· pokušaj održavanja teritorijalnog integriteta zemlje i

· nestručno definisanje budućih regiona koje se ne uklapa u EUROSTAT klasifikaciju

Širi dalje!

| Još...