|
petak, 08 januar 2010 23:19 |
 Dosadašnji rezultati tranzicije u Srbiji
- Prema ostvarenom BDP-u po glavi stanovnika u 2008. god. Srbija je pri dnu lestvice u odnosu na zemlje iz okruženja (ispod nas su samo Makedonija, Bosna i Hercegovina i Albanija).
- Na dnu lestvice smo i prema obimu industrijske proizvodnje u 2008.
- Prema izvozu roba i usluga u 2008. (kao % od BDP-a), na zadnjem smo mestu (ispred nas je i Albanija).
- Veći spoljnotrgovinski deficit od nas imaju jedino BiH i Crna Gora.
- Veći spoljni dug (kao % od BDP-a) od nas imaju samo Bugarska i Hrvatska.
- Domaća stopa rasta BDP-a bila je pozitivna u 2007. i 2008. godini (6,9% odnosno 5,4%) da bi u 2009. bila negativna, i iznosila je -3,5%.
- Od oktobra 2008. dinar kontinuirano depresira u odnosu na evro.
- U prethodne dve godine, opšti nivo cena kod nas raste.
- Postoji tendencija povećanja broja nezaposlenih.
Trenutno stanje
- Kriza je odložila reforme
- Nije sprovedena reforma javnog sektora
- Domaći budžet ne može da podnese ogromnu neproduktivnu javnu potrošnju. Zaduživanje države je zabrinjavajuće.
- Prošlogodišnja stopa rasta BDP-a je bila negativna, odnosno ostvaren je pad obima proizvodnje u odnosu na prethodnu godinu. Ostvareni BDP znatno je ispod potencijalnog.
Izvori privrednog rasta (stanje i predlog promena)
Povećanje obima proizvodnje roba i usluga, iskazano BDP-om, uslovljeno je povećanjem: 1.) privatne potrošnje i investicija, 2.) javne potrošnje i investicija, kao i 3.) izvoza.
1. Privatna potrošnja i investicije uslovljeni su uglavnom platama i penzijama, koje će se realno smanjiti, jer će rasti nezaposlenost, neka primanja će biti zamrznuta, a inflacija će smanjiti njihovu kupovnu moć.
2. Fiskalni deficit (veći državni rashodi nad prihodima) valja smanjiti, što znači smanjenje javne potrošnje i investicija u budućem periodu. Predstoji nam period vraćanja kredita.
Dosadašnji privredni rast bio je zasnovan uglavnoj na privatnoj i javnoj potrošnji. Investicije su uglavnom bile strane. Na ove izvore rasta nećemo moći da računamo, ne u istoj meri, u narednih nekoliko godina. U ovim oblastima predlažemo: promeniti strukturu javne potrišnje (prepoloviti broj ministarstava, smanjiti preglomaznu državnu upravu...) i smanjenje poreza (ali sveobuhvatnije) i smanjenje sive ekonomije.
3. Za ubrzanje privrednog rasta neophodno je značajno povećanje izvoza.
Dugoročno treba raditi na: povećanju inostranog kapitala, stimulisanju domaće štednje (što bi povećalo investicije), stimulisanju konkurencije u monopolskim oblastima, a posebno na primeni savremenih tehnoloških dostignuća. Uz sve to, ozbiljnom i doslednom monetarnom politikom, treba obezbediti stabilnost cena (nisku stopu inflacije) za šta je isključivo odgovorna NBS.
Intenziviranje pregovora sa EU ubrzaće reformu domaćih institucija, kao i ispunjenje jasno definisanih uslova u vezi sa makroekonomskom stabilnošću.
Januar 2010. godine Pripremila: Ljubica Nikolić
Profesor Pravnog fakulteta u Nišu
Širi dalje!
|
