Na konferenciji za novinare, održanoj dana 03. 07. 2009. god. govorile su mr Aleksandra Boričić, predsednica Programskog saveta za obrazovanje i nauku LDP-a i Slađana Jović, profesorka i članica saveta.

Članovi Programskog saveta za obrazovanje i nauku LDP izvršili su detaljnu analizu Prednacrta zakona za obrazovanje i nauku, koji se nalazi na sajtu Ministarstva prosvete od 04. 06. 2009. godine i koji je "stavljen na javnu raspravu" do 15.06. 2009. godine.

Prednacrt zakona obuhvata :

1. Nacrt zakona o udžbenicima i nastavnim sredstvima
   
2. Nacrt zakona o učeničkom i studentskom standardu
   
3. Nacrt zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i
   
4. Nacrt zakona o predškolskom vaspitanju i obrazovanju
   

Za ovako važne zakone, ostavljeno je tako malo vremena, a zakon će ući u skupštinsku proceduru u ovom mesecu.

Iako je kraj školske godine, LDP želi da skrene pažnju i obavesti profesore, đake i njihove roditelje šta ih čeka ako se ovakav zakon usvoji.

U reformu obrazovanja, kako Vlada sve ovo naziva, ulazi se uprkos činjenici da u vezi sa njenim sprovođenjem nije obezbeđen ni minimalni konsenzus najšireg dela javnosti, uprkos činjenici da je u skladu sa demokratskom strukturom evropskih država reforma obrazovanja, po pravilu, rezultat opsežnih javnih rasprava i živih debata među svim društvenim grupama zainteresovanim za uspeh reforme: roditeljima, školama, univerzitetima, akademijama, političkim strankama....

U nacrtu novog Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, ima dosta istog, vrlo malo izmena i takođe, nešto malo dopuna u odnosu na važeći zakon iz 2003. godine.

Ono što je ostalo isto iz važećeg zakona, trebalo bi da znači da su zakonska rešenja dobra i da se u praksi primenjuju. Sastavni deo novog zakona su i pravilnici, povelje koji su doneti od 2004. godine i koji se na papiru realizuju, kao što je samovrednovanje, pravilnik o bezbednosti učenika .....

Tačno je da su u predloženi tekst unete i neke novine, koje popravljaju rešenja iz prethodnog zakona (usklađivanje sa Ustavom, Zakonom protiv diskriminacije, Zakonom o visokom obrazovanju, Krivičnom zakoniku, kao i usklađivanje sa usvojenim akcionim planovima i strategijama vlade i ministarstva), pa su i sindikati najavili da će to prihvatiti. I tu ništa nije sporno. Ali može se reći da je, skoro sve ostalo, veoma sporno jer ima mnogo članova, kojima na primer, autori teksta pokušavaju na skriveni način da "na mala vrata" uvedu racionalizaciju, uvećanjem norma časova i tako smanje broj zaposlenih. Jasna je namera da se racionalizacija izvrsi na drugi, prikriven način, a prava bi podrazumevala strategiju i finansijsku podrsku. Vidi se da je ono što ministarstvo želi ovim zakonom - racionalizacija bez srategije i para. Verovatno misle da je to dovoljno da se uđe u Evropu!!

Komentar Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja možemo početi analizom članova u zakonu koji se odnose na oblast razvoja i unapređivanja kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.

-Član 12. govori o ulozi dva saveta a to su Nacionalni prosvetni savet i Savet za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih. U daljem tekstu zakona se opisuju nadležnosti i način rada ovih tela kao i obaveza da podnesu izveštaj o radu .Do sada izveštaja o radu nije bilo u skupštini a nigde zakonom nisu propisane mere koje bi sprečile takvu neodgovornost !!!

-Članovi zakona 17,18,19,20, govore o formiranju novih zavoda sa različitim nadležnostima. Biće ih tri i svaki od njih imaće po tri centra sa različitim namenama i nadležnostima.

-Zavod za unapređenje obrazovanja i vaspitanja

-Zavod za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih

-Zavod za vradnovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja

Želim da naglasim da prema statistici iz 2005. u Ministarstvu prosvete zaposleno 123 400 službenika na poslovima vezanim za razne oblasti obrazovanja uključujući i ove koje će novi zavodi da obavljaju. Zašto se uvećava broj zaposlenih na istim poslovima umesto da se vrši racionalizacija administracije? Čemu sve to?

Kad bi novi zavodi bili otvoreni na teritoriji cele Srbije u većim centrima Niš, Novi Sad, Kragujevac možda bi njihova funkcija mogla biti opravdana decentralizacijom ministarstva umesto uvećanja broja službenika u Beogradu koje liči na udomljavanje partijskih kadrova.

Pored svega, treba se zapitati čemu postoje Školske uprave i Regionalni centri za razvoj i stručno usavršavanje zaposlenih u prosveti (biće otvorena još dva na teritoriji centralne Srbije do kraja godine) i ko sve to finansira, a stanje u prosveti je sve gore i gore?

Posebno bih istakla član 79. zakona koji govori o završnom ispitu nakon završenog osmog razreda osnovne škole, prema kome ce učenici osmog razreda nakon završenog razreda polagati malu maturu, pa prijemni ispit za upis u srednje skole!! Gde je tu rasterećenje učenika, o čemu govorimo već dugo vremena? Zašto se rade dve provere znanja đaka (mala matura i prijemni) i povećava opterećenje i stres đaka i roditelja kad je i sam upis i prelaz u nove škole dovoljno iskoplikovan. Čemu sve to? Hoće li ova dodata obaveza da unapredi znanje učenika?

Saopstenje

Predlog mera:

-Obraćamo se nadlezžnima i široj javnosti da Zakon oobrazovanju još nije usvojen i da treba otvoriti transparentnu raspravu o njemu

--Pozivamo pre svih prosvetne radnike i roditelje da se uključe u javne tribine o novom zakonu

--Obracamo se javnosti sa podacima da u ministarsvu prosvete radi 124 000 službenika i da nije potrebno otvarati nove zavode u Beogradu za nove službenike već racionalizovati broj zaposlenih i decentralizovati nadležnosti ministarsva

--Pozivamo đake ,roditelje i prosvetne radnike da razmisle i javno kažu da li je potrebno usvojiti član 79. Zakona, koji obavezuje na polaganje završnog ispita posle osmog razreda, a zatim u istom mesecu sledi prijemni ispit za srednje škole . Hoće li toliko provera unaprediti znanje?

Programski savet za obrazovanje i nauku LDP

Širi dalje!

| Još...