Ima li običan građanin uopšte mogućnosti da se žali bilo kome u ovoj državi?
Probudite se jednog jutra i shvatite da je dojučerašnja staza proširena i asfaltirana i da je to sad ulica. Još vam nije jasno zašto je tu uopšte ulica kad ne vodi nikuda i završava se bukvalno u obližnjoj šumici tridesetak metara dalje. Još kad shvatite da ona proširena upravo na račun vašeg imanja sledi potpuni šok! Dobro, kažete, žaliću se... pa će se srediti... žalite se, ali avaj...
Građevinska inspekcija konstatuje da je radove izvršila Direkcija za izgradnju grada, bez dozvole i dokumentacije, odnosno nezakonito i to sad ne može da se vrati u prvobitno stanje zbog člana 197. Zakona o planiranju i izgradnji. Znači neko vam napravi ulicu u sred imanja, ali problem ne može da se reši zbog člana 197. I šta znači taj član 197? Da li se taj član odnosi na ljude koji su bespravno izgradili objekte na svojim imanjima pa se sada štite od rušenja istih, do trenutka legalizacije, ili se član 197 koristi za legalizaciju OTIMAČINE privatnih imanja od strane DIREKCIJE ZA IZGRADNJU GRADA NIŠA.
Pa ljudi, ko je TA DIREKCIJA koja ulazi u tuđe njive i pravi ulicu, bez znanja vlasnika i bez njegove saglasnosti ? Ko sve i kako može da troši novac poreskih obveznika? Ko su TI INSPEKTORI koji odugovlače sa izlaskom na teren, izbegavaju da napišu zapisnik o izvršenom uviđaju i ne mogu da nalože da mi se vrati imanje? Da li su i oni nepreduzimanjem mera iz svoje nadležnosti izvršili prikrivanje učesnika nezakonito izvršenih građevinskih radova? A šta je sa privatnim posedom, gde je tu pravo? Da li su važniji zakon i privatna imovina ili vikedica neke važne „face“ do koje je ta Direkcija morala da napravi ulicu?
U vreme kada se svi borimo za ulazak u EVROPU treba i da znamo da je tamo privatna svojina NEPRIKOSNOVENA.
Izgleda da u Nišu ipak „MOŽE DA SE UĐE, DA SE RUŠI TUĐE – I TO PO ZAKONU“.
Miroslav Veličković, član OO Palilula U Nišu, 05.03.2010. godine
