|
 Svedoci smo zadnjih meseci velike opšte i medijske pažnje usmerene prema
lekarima i njihovim greškama. Ovolika pažnja je obzirom na značaj ovog segmenta
ljudskog života opravdana, razumljiva i očekivana. Ali se vrlo malo ili uopšte
nimalo pažnje se ne posvećuje uzrocima nastanka ovih grešaka, koji svakako nisu
samo individualni niti opšte društveni, već veoma često organizacioni.
Otklanjanjem ovih uzroka, na koje možemo da utičemo smanjili bi smo rizik i
opasnost od nastanka lekarske greške i njenih često fatalnih posledica.
Poznato je u svetu, pa i kod nas, da postoje standardi angažovanja lekara u
primarnoj zdravstvenoj zaštiti koji podrazumevaju da lekar pacijentu posveti najmane 15 minuta
vremena za razgovor, pregled, propisivanje terapije i savete, a što znači da
isti može kvalitetno da sagleda 30-35 pacijenata u toku radnog vremena. Samo
površnim pogledom na čekaonice nekih zdravstvenih ustanova u Nišu (prvenstveno službe opšte
medicine i pedijatrije) vidimo da to nije ni izbliza tako. Analizom rada lekara
u tim službama, u centralnoj zgradi i nekim ambulantama, vidi se da je taj broj
daleko premašen pa i udvostručen. Samim tim je i kvalitet pregleda niži i rizik
od previda i nastanka greške daleko veći. Pored toga lekari imaju (obavezujuću)
preporuku da moraju da pregledaju sve koji ima dodju na pregled, koliko god ih
bilo i kad god da dodju, makar im to bio 80-ti pacijent tog dana, makar došao
na kraj radnog vremena i iz nekog banalnog razloga (pisanje recepata, uputa).
Pa i profesionali vozači kamiona i autobusa imaju strogo i zakonom odredjena
pravila koliko dugo smeju da voze i da se nakon toga odmaraju, jer je neko
predvideo da njihov umor može biti opasan. Zar umor i iscrpljenost lekara
takođe ne mogu biti opasni!
Deo političke elite
Gradskog Veća koja upravlja primarnim zdravstvom u Nišu (uzgred, isti čak ni
termionologiju o toj oblasti ne poznaju) i menadžment zdravstvenih ustanova u
Nišu (prvenstveno Doma Zdravlja) ne preduzimaju ništa da jednostavnim organizacionim
promenama dovedu tu oblast u red i smanje rizik od geršaka lekara i drugog
medicinskog osoblja. Naime, kako objasniti da npr. pedijatar u centralnoj
zgradi Doma zdravlja ili nekoj od gradskih ambulanti pregleda 70-80 pacijenata,
a u perifernim gradskim i seoskim ambulantama manje od deset pacijenata? Dali
oni mogu podjednako kvalitetno i sa istom pažnjom da se posvete svojim
pacijentima? Odgovor se sam nameće. A šta sprečava gore navedene strukture da
jednostavnim organizacionim promenama i preraspodelom angažovanja ovaj broj
uravnoteže i podjednako opterete sve? Odgovor je POLITIKA. I to potpuno
pogrešna i promašena zdravstvena politika u primarnom zdravstvu Grada Niša.
Politikantska odluka, a koja je u potpunom skladu sa populističkim i demagoškim
pristupom "rešavanju problema gradjana", a koja se zasniva na ideji
da lekara treba "dovesti" što bliže pacijentu je potpuno neprimerena
materijalnim mogućnostima ove sredine, njenoj teritorijalnoj organizaciji,
demografskom rasporedu i sl. Kako opravdati postojanje ambulanti i npr.
pedijatrijske službe u njima, u seoskim sredinama gde nema dece ili ih ima tek
desetak? Ni mnogo razvijenija i bogatija društva takvo rasipanje ljudskih i
materijalnih resursa sebi ne dozvoljavaju, kako to čini zdravstvena politika
Grada Niša i većnik zadužen za sprovodjenje iste. Jer slikanje i vatreni govor
o "ispunjenim predizbornim obećanjima" prilikom otvaranja takve
promašene ambulante ima mnogo veću vrednost i značaj od racionalne i efikasne
primarne zravstvene zaštite stanovništva. Doveli su oni lekara do pacijenta na
tom "brdu" pored grada Niša, ali taj isti pacijent mora ipak da sidje
do grada da uradi laboratorjske analize, da ode na specijalistički pregled, da
se vrati na svoje "brdo" da mu lekar napiše recepte, pa da opet sidje
u grad do apoteke da uzme lekove... I tako taj "zadovoljni gradjanin"
na kraju shvati da mu je bolje da sve to učini u zgradi Doma zdravlja "o
jednom trošku", makar čekao red tri sata, makar ga pregledao lekar kome je
on 65-ti pacijent, makar se izložio riziku da ovaj nešto previdi i pogreši, nego
da se tri puta penje i silazi u grad. I tako, lekar u prigradskoj promašenoj
ambulanti (bez svoje krivice i odgovornosti) nema šta da radi i ubije se od
dosade, a njegov kolega (takodje ni kriv ni dužan) se ubije od posla, sve
strahujući da će možda od umora i iscrpljenosti pogrešiti.
A tu je i novi informacioni
sistem, koji će (gle čuda!!) ako dodje do greške zaštiti Velikog Većnika i
upravu, na način što taj isti sistem statistički prikazuje samo onoliko pregleda
i aktivnosti koliko mu je autor-programer zadao. U prevodu, "Vi doktore
možete pregledati i 85 pacijenata, a ja ću prikazati da ste pregedali 35".
I onda ko je tu preopterećen i nezaštićen?. Svi su srećni i zadovoljni.
Pored toga, ovakav sistem
dovodi do toga da se i izvršiocu zdravstvene usluge plate samo one usluge koje
su registrovane! Pa pošto je sistem registrovao i statistički obradio samo
"dozvoljen" broj usluga, toliko će se i platiti. Ostalo, što bi rekli
neki novi klinici, "radio si za DŽ....."! Da li menadžment i Veliki
Većnik svesno vode primarno zdravstvo Grada Niša u gubitak? Ili je to samo deo
novoproklamovane populističke politike vladajuće koalicije? Liči na onu priču "kada
mi dodjemo na vlast, hleba će koštati 2 dinara".
Približabvaju se neke
politike i njihove političke filozofije!
Dr Miodrag
Zdravković
Širi dalje!
|
