|
četvrtak, 26 jul 2007 06:43 |
12. mart 2003. godine je trenutak u kome su se dve političke ideje toliko konfrontirale da je jedna politika, politika konzervativne, zatvorene, zločinačke Srbije svoju budućnost videla isključivo kroz eliminaciju druge politike, politike moderne, evropske i demokratske Srbije. Zbog toga je ubijen Zoran Đinđić. On nije pobeđen na izborima, on nije preglasan u
parlamentu, on je streljan na stepenicama Vlade koju je vodio.
Četiri godine smo u meri u kojoj je to moguće pokušavali da pomognemo našem društvu. Svedočili smo u sudskom procesu koji je vođen pred Sprecijalnim sudom, učestvovali u političkom životu, odgovorili na svako pitanje toliko puta, posezali za pravnim sredstvima kao načinom odbrane od one politike koja se nije ostvarivala političkim već kriminalnim putem.
Govorili smo i o političkim okolnostima zato što je ubistvo predsednika Vlade politički motivisano. Tražili smo od Specijalnog tužioca da inicira postupke i insistira one procedure koje će mu omogućiti da uspešno radi svoj posao. On to ne čini gotovo mesec dana. Umesto njega optužnicu protiv nas pišu oni koji su u godinama koje su ostale za nama pisali protiv Zorana Đinđića i nas uz njega. Sa tim se mora prekinuti. Ne zbog toga što mi ne želimo da se ne sazna istina, već zbog toga što se na takav način istina nikada neće saznati. Jer ukoliko su sredstva utvrđivanja istine kriminalna onda i ishod može biti samo takav.
Mi smo jedina opozicija u ovoj zemlji, jedina organizovana i sposobna opozicija, uz nevladin sektor, slobodne pojedince, hrabre novinare, nekoliko političkih prijatelja iz manjih regionalnih i manjinskih stranaka. Mi predstavljamo tu političku alternativu. Ako smo mi kriminalci zbog toga što Koštunica nema drugačiji odgovor na naše političke ideje, Srbija mora imati snage da preuzme onu obavezu i odgovornost sa kojom se suočava u ovom trenutku.
Nama je potrebna podrška društva u borbi sa zločinačkom politikom koja i danas dominira našom svakodnevicom. Vojislav Koštunica se koristi u ovom trenutku onim sredstvima kojima se koristio rušeći Vladu Zorana Đinđića. Najbrutalnijom kriminalizacijom, zloupotrebom kontrolisanih medija, podmetanjima i izbegavanjem razgovora na onim mestima na kojima se o ovim pitanjima mora razgovarati.
Postoji nekoliko pitanja na koja tužilac mora da odgovori i mi to očekujemo: U kom roku će on kao Specijalni tužilac početi da razmišlja o jedinoj mafiji kojom se on bavi i koju ne pominje (a to je ona mafija koja je preduslov stvaranja svih drugih, mafija koja je od Srbije napravila najnesrećniju zemlju Evrope u ovom trenutku - politička mafija)? Na kojim osnovama ona počiva? Kojim sredstvima se ona ostvaruje? Ko je realizuje i sa kakvim ciljevima? Ako smo mi ta mafija ona bi bilo lepo da nam to kažu. Da nam kaže on, a da nam ne govore oni koji su nacionalni heroji zbog toga što su bili arhitekte Miloševićevih zločina. Da nam to ne govore njihovi mediji, koji postoje da u Srbiji ne bi bilo istine.
To što se desilo danas i juče u medijima koje kontroliše državna bezbednost je nešto pred čim nema više povlačenja. Svi u ovoj zemlji znaju istinu, ali se ona javno ne potvrđuje. Zbog toga mi insistiramo na odgovoru Specijalnog tužioca Radovanovića - u kom roku će se otvoriti postupak pred Specijalnim sudom koji će omogućiti, ne stavljanje tačke, već otvaranje nove stranice u političkom životu Srbije. One stranice u kojoj možemo biti politički protivnici, ali ne možemo biti političke mete.
Očekujemo od predsednika Republike da kao većinski partner u Vladi Vojislava Koštunice, inicira one postupke za koje je nadležna Vlada, kako bi se zaustavili procesi koji su pokrenuti izvan institucija, koji su kriminalni i koji mogu imati samo vaninstitucionalni i kriminalni epilog.
I pri tom ponavaljamo da smo spremni da ponovo uradimo sve ono što smo toliko puta uradili do sada. Da odgovorimo na svako pitanje, bez obzira da li ga postavlja tužilaštvo, naša politička konkurencija, naši sadašnji ili dojučerašnji politički saradnici. Mi sa tim nemamo nijedan problem, ali imamo problem sa tišinom, sa političkim ćutanjem pred onim pred čim se više nesme ćutati. PROTIV TOGA SE BORIMO.
Govorili:
dr Milan Mitić, član Predsedništva LDP-a I Vesna Stevanović, članica Gradskog odbora LDP-a Niš
Širi dalje!
|
