|
 Dva su povoda za ovo obraćanje. Jedan je neposredan i odnosi se na konkretnu situaciju, drugi sistemski, odnosi se na način razmišljanja i obrazac ponašanja.
U mnogim stambenim zgradama podignute su podstanice neophodne da omoguće grejanje. Električna energija koja se trošila u ovu svrhu najčešće spada u one zajedničke troškove poput osvetljenja, lifta i slično. Problem nastaje kad su se na ove podstanice priključile okolne zgrade, koje nemaju svoje podstanice, a to je rađeno godinama unazad. Uprava za komunalne delatnosti, energetiku i saobraćaj i Toplana su u svakom slučaju bile upoznate sa ovim priključcima. Ili preko nadzora, ili direktnog izvođenja radova, ili preko davanja odgovarajućih saglasnosti za priključak. Struja koja se trošila za njihovo zagrevanje nije posebno evidentirana i naplaćivana od susednih potrošača, to jest onih za čije je grejanje korišćena. Tako su računi za električnu energiju u zgradama gde se nalazi podstanica, narasli do milionskih iznosa. Ovde se naravno može postaviti pitanje kako je uopšte moguće priključiti neku zgradu na podstanicu, a ne obezbediti naplatu i evidentiranje utroška koji ide uz takvo korišćenje grejanja.
No, fokus ovog komentara ipak nije na tom uzroku. Ono na šta mi želimo da usmerimo pažnju je, da je ovaj problem već duže vreme poznat i gradskim vlastima i Toplani – i da ništa nije učinjeno da se on reši. Očigledno je da će ovaj teret u krajnjoj liniji pasti na budžet. Zgrade u kojima su podstanice, neće moći da plate enormno visoke račune za koje nisu ni odgovorne. Od onih koji su trošili tu energiju biće takođe veoma teško naplatiti, jer ta potrošnja nije posebno ni evidentirana, i ne zna se ko je koliko potrošio.
Umesto da se ovaj problem reši tako što bi se kupili strujomeri i početi sa evidentiranjme ove potrošnje, da bi se bar od ovog momenta pravilno evidentirala i naplaćivala potrošnja – gradska vlast gura ovaj problem pod tepih. Prosto je neshvatljivo da se ovaj problem ne rešava, jer time otežava samoj sebi, tereteći i onako premali budžet. Jednom kada se budu sanirale posledice, to će značiti manje novca za socijalna davanja, infrastrukturu, kulturu, sport. Račun ćemo platiti svi, dakle i oni koji sa ovom situacijom nemaju nikakve veze.
To je onaj zid na koji mi iz Liberalno Demokratske Partije uvek naletimo kad pokušavamo da rešavamo probleme. To je populizam – obećati sve ono što ljudi vole da čuju, svejedno koliko je to ostvarljivo. To je spajanje nespojivog, poput parole i Kosovo i Evropa. Ko te pita da li je nešto nemoguće ostvariti, ako će obećanje nemogućeg doneti glasove. A problem, ako dobijemo izbore, rešićemo mi, ako ne prebacićemo vruć krompir nekoj budućoj vlasti. Što da se zameramo narodu u ovo vreme kad su izbori na pragu?
Naravno da tako sečemo granu na kojoj sedimo i da tako svi zajedno propadamo. Mi iz LDP-a nećemo o ovome ćutati u nadi da će doći vreme da se ovo društvo suoči sa stvarnošću i sa reči preći na dela. Našem društvu je neophodno suočavanje sa realnošću – na svim nivoima. Rešavati problem po problem, znači skidati teret po teret sa leđa svih nas. Nedostatak volje za realnim sagledavanjem stanja, nedostatak inicijative za njegovo popravljanje, jeste naš najveći problem. Vreme ne radi u našu korist ako smo pasivni. Bilo koji veliki problem sa kojim se društvo sada suočava, bilo je lakše rešiti u prošlosti. Naš narod ima sjajne poslovice: „Nemoj da te pita starost gde ti je bila mladost“ i „Što možeš danas, ne ostavljaj za sutra“. Zapnimo sada da u budućnosti ne bi žalili za propuštenim prilikama i kukali kako nam je ceo svet kriv.
Raica Milićević, dipl. ecc
Koordinator Odbora za privredu gradskog odbora LDP Niš
Član nadzornog odbora JP Gradska toplana Niš
Širi dalje!
|
