|
 Grad Niš je doneo program ''TRUDNOĆOM DO POSLA'', pri čemu sklapa ugovor sa poslodavcima koji zaposle trudnice. Član 5 ovog ugovora kaže da je grad dužan da poslodavcu uplati potreban iznos, to jest minimalnu zaradu najkasnije do kraja tekućeg meseca za prethodni mesec. Mada nismo pristalice ovakvog pristupa ovom problemu već sistemskog rešavanja pitanja pomoći onim delovima društva kojima je pomoć potrebna, pozdravljamo ipak svaku aktivnost koja pomaže u ovim teškim vremenima. Naravno da je korist pri sprovođenju ove akcije evidentna, pomaže se i trudnicama i poslodavcima koji na ovaj način dobijaju radnu snagu. Neka je i marketing, neka je i demagogija, pozdravljamo!
Sve bi dakle bilo u redu da grad Niš poštuje sopstvenu odluku. Na žalost to je samo jedno od onih praznih fiktivnih obećanja kojima je ova vlast sklona. Ovo je nešto poput onoga slogana ''I EVROPA I KOSOVO'' - lepo za čuti, a nemoguće ostvariti. Poznato je da je u ovim teškim vremenima, veći deo privrede u velikoj krizi, da se poslodavci dovijaju kako da prežive od meseca do meseca, skupljajući nekako za plate, poreze i druge obaveze. Zamislimo da je neko od njih bio naivan i poverovao gradskim vlastima pa zaposlio trudnicu, a da pri tom nema drugih sredstava da je plati, sem onoga što je Grad obećao. A da ovo nije ni najmanje bezazleno, podsećamo na ZAKON O DOPRINOSIMA ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE.
Član 51. Stav 3 kaže da je poslodavac dužan da do kraja tekućeg meseca za prethodni mesec uplati doprinose, a ako to ne učini može biti kažnjen od 100 000 do 1 000 000 din. odnosno za preduzetnike od 50 000 do 500 000 din. i za odgovorno lice od 5 000 do 50 000 din. (član 72).
Hoće li ova vlast, koja inače ima labav odnos prema svojim obavezama, što pokazuje time što je država najveći dužnik za struju, gas, komunalije, snositi zbog ovoga ikakve posledice? Voleli bismo da je tako, ali bojimo se da neće. Poslodavcima je naravno ostala mogućnost da traže pravnu zaštitu. Uzimajući u obzir efikasnost naših sudova, bojimo se da neće dobiti. Pa čak ako se na kraju i dođe do neke pravde, pitanje je ko će tada biti na vlasti kada presuda bude doneta i kako će i iz kojih izvora ovo biti plaćeno. Na kraju ove cehove plaća celo društvo odnosno svi građani.
Postoji nešto o čemu govori ovaj primer, a što je krajnje ilustrativno i mnogo govori o onima koji su danas na vlasti, ali ne samo o njima već i o svima nama. Znate šta je najteže u ovim vremenima? Nije to ni besparica, nije ni nezaposlenost, ni bilo koje pitanje tog tipa. Najteže je u stvari pogledati istini u oči. Dokle ćemo nasedati demagogiji? Dokle ćemo lagati sami sebe? To je ono što je najstrašnije! Promena načina razmišljanja je ono što nam je najpotrebnije. Najlakše je izvršiti istaživanje javnog mnjenja pa videti da narod želi uređenu državu i dobru ekonomiju i sigurnost i stabilnost kao i celu državu, pa mu onda olako obećati i ponuditi sve to. Da izađemo iz ove krize moraju se progutati mnoge gorke pilule, moramo se odreći mnogih mitova, moramo mnogo raditi u početku za male pare, moramo izvršiti neophodne reforme. Moramo prevazići neke emocije i pogledati šta je to što će nam biti najviše od korisiti. Jer pitanje korisiti je i pitanje opstanka ovog naroda. To je u stvari ono što je politika LDP-a. Koliko god smo svesni da je ova priča nepopularna mi smatramo da je nemoralno govoriti i zalagati se za ma šta drugo sem istine. Ovo je u stvari izbor između virtuelne i realne stvarnosti. Virtuelne su u našem primeru pare za trudnice pa čak da na kraju i budu isplaćene. Stvarnost je ovo što je prethodno iznto. I ne zaboravimo, ono što budemo podržavali imaće uticaj na naš život i našu budućnost.
Raica Milićević, dipl.ecc
Član Gradskog odbora LDP Niš
Koordinator ODBORA ZA PRIVREDU
Širi dalje!
|
