 Aktuelna ekonomska kriza pokazala je slabost vlade da adekvatno odgovori na izazove. U srpskoj privredi vlada stihija, a država ne nudi ozbiljan plan ekonomskih mera, za ublažavanje rastuće krize. Umesto toga, za domaći nerad, pogrešne poteze i nesposobnost, nađeno je opravdanje u svetskoj ekonomskoj krizi.
Kriza u Srbiji posledica je odbijanja da se izvrše suštinske reforme, kao i nastavljanja stare prakse, u kojoj su interesi vladajuće većine iznad interesa građana.
LDP nudi program izlaska iz krize. Nudimo partnerstvo u rešavanju krize svima, koji smatraju da problem postoji, i svesni su da njegovo nerešavanje može upropastiti godine pred nama.
Uzroci krize u Srbiji imaju malo veze sa uzrocima krize na Zapadu, pa stoga, i mere za prevazilaženje krize moraju biti suštinski drugačije.
Reforma u Srbiji treba, pre svega, da obuhvati: Smanjenje državne (javne) potrošnje, poboljšanje poslovnog ambijenta i stimulisanje štednje.
Smanjenje državne potrošnje
Svaki, dobar, ekonomista zna da inflacija nastaje kada Centralna banka štampa previše novca, odnosno iznad vrednosti proizvodnje roba i usluga u privredi (iznad ostvarenog BDP-a). Dakle, inflacija sa kojom se suočavamo jeste rezultat prekomernog štampanja novca, za sve veće apetite države i ispunjenje štetnih predizbornih obećanja.
U budućem periodu moramo obezbediti punu nezavisnost guvernera od političkih pritisaka.
Moramo smanjiti državnu potrošnju, pre svega, ukidanjem nepotrebnih ministarstava, agencija i komisija, i smanjiti troškove neophodnih ministarstava. Srbija ima 24 ministarstva (članice EU do 20), što je preveliki teret za naše poreske obveznike. Tome treba dodati i ostalo neracionalno trošenje novca građana.
Predlažemo ukidanje: Ministarstva dijaspore, vera, Ministarstvo za omladinu i sport, za telekomunikacije i informaciono društvo, za NIP, za Kosovo i Metohiju, Ministarstvo trgovine. Oblast njihovog delovanja može se obavljati u sklopu drugih ministarstava. Ukinuti, agencije kao što su: Agencija za mirno rešavanje radnih sporova, Agencija za mala i srednja preduzeća i druge agencije i tela, koje stvaraju značajno veće troškove od koristi.
Ukinuti zakonske monopole: uvoz nafte, monopol u veletrgovini Interneta, monopole poštanskih usluga, JAT Airways-a, monopol u igrama na sreću, u elektrodistribuciji. Ukinuti povlašćeni položaj RTS-a i drugih "javnih servisa", "sportskih klubova od nacionalnog značaja"... Umesto monopola stimulisati rad konkurentskih preduzeća.
Obezbediti efikasnu antimonopolsku politiku.
Socijalnu pomoć treba usmeriti samo na istinski ugrožene, i u tom
cilju uvesti bolje indikatore socijalnog stanja domaćinstava.
Poboljšanje poslovnog ambijenta
Od države ne očekujemo da reši ekonomske probleme investiranjem u privredu. Za to je neophodan novac poreskih obveznika, koji bi ona uzela od potrošača i privrednika, a pitanje je na šta bi ta sredstva upotrebila. Treba prepustiti pojedincima i preduzećima da svoj novac troše i investiraju sami, a smanjiti ogromne izdatke za poreze i doprinose, i smanjiniti nepotrebne birokratske procedure u vezi sa poslovanjem. Građani treba da rade, pre svega, za sebe a ne državu.
(npr. na 20.000 din bruto zarade 8.900 dinara ide državi)
Ukinuti ili smanjiti poreze koji destimulišu investiranje.
Povećati efikasnost i brzinu rešavanja sudskih sporova.
Sve propise koji su zastareli, posebno oni koji su štetni za privredu, treba ukinuti. Na nedostatke treba da ukažu privrednici, a stručnjaci te ideje treba da pretoče u zakone.
Smanjiti legalizovanu otimačinu, kao što su izvodi iz matične knjige rođenih ne stariji od šest meseci, i druge birokratkse stvari koje koštaju i oduzimaju vreme, a izvor su lagodne zarade za privilegovane grupe.
Liberalizovati spoljnu trgovinu. Ukidanjem carina snižava se cena uvoznih, ali i domaćih proizvoda. Konkurencija tera domaće proizvođače da snižavaju cene i poboljšaju kvalitet. Ukinuti dozvole za kvantitativno ograničavanje uvoza, koje se daju samo povlašćenim firmama.
Stimulisanje štednje
Bez štednje nema investicija. NBS mora da obezbedi osećaj sigurnosti građana u banke, i da spreči dalji odliv novca iz banaka (građani se boje ponavljanja istorije, kada su ostali bez svoje štednje). U uslovima povećanja inflacije, treba ponuditi varijabilne kamate na štednju, koje će se povećavati srazmerno rastu inflacije, isto onako kako se banke obezbeđuju kod odobravanja kredita.
prof. Ljubica Nikolić, članica GrO LDP-a Niš
Vidite slike sa press-a
Širi dalje!
|
