|
 Decentralizacija mora da bude državni koncept, a ne jeftin, površni, nedovoljno pripremljen, predizborni projekat pojedinih partija. Konceptualno je to dvosmerni proces u kojem država stvara institucionalizovane uslove, a lokalne samouprave iskazuju i kanališu svoje potrebe proizašle iz potreba gradjana. Niko ne može sedeti u Centrali i pisati projekat decentralizacije, već on, naprotiv, mora da krene iz provincije. Za ovaj posao mora da se obezbedi najširi mogući državni konsenzus.
Osim konceptualnog, predlog novih fiskalnih promena ima i suštinski pogrešan pristup, jer remeti ionako razbucan državni budžet, te ozbiljno ugrožava osnovne socijalne funkcije države.
I na kraju, ali ne i najmanje bitno problem leži u nosiocima i predlagačima projekta. To su ljudi koji u poslednjih 10 godina upravo centralistički upravljaju novcem koji pripada svima, ljudima koji pod kontrolom drže i prihode i rashode, monetarnu politiku i u najvećem odlučuju gde će koliko novca otići. Dobrostojeće opštine postaće još bogatije, a loše će još više osiromašiti.
Suštinsko je pitanje: Kakva je to decentralizacija kada se o tome gde koliko novca ide odlučuje upravo u Centrali? Nije li, po definiciji, decentralizacija proces u kojem se opštinama prenosi sve više poslova koje će one obavljati, što bliže svojim gradjanima, brzo i efikasno, a obavljanjem tih poslova zaraditi više da svojim gradjanima vrate kroz sportski teren ili pozorišnu predstavu.
Da li zvuči logičnije da se prvo reši bazični problem, da se opštinama vrati imovina, što neće oštetiti državni budžet, a opštinama će omogućiti da kroz upravljanje sopstvenom imovinom bolje zaradjuju i stvaraju komotniju investicionu okolinu.
Nije li normalnije da se stavi veto i zamrzne dalje zapošljavanje u lokalnim administracijama i javnim ustanovama i time rasterete prenatrpane opštinske kancelarije i budžeti. Možda je kroz privatizaciju i restituciju Javnih preduzeća moguće pružiti gradjanima bolju komunalnu uslugu, a bez budžetskih subvencija.
Siguran sam da je tih 40 milijardi moguće godišnje sakupiti na ove i njima slične načine. Zašto su predlagači izabrali baš ovaj način? Da se veći deo poreza na zarade vraća opštinama? Zato što je najpopulističkiji, najbrži za realizaciju i za uvo običnog čoveka najprihvatljiviji, ali sa mogućnošću ozbiljnih dugoročnih posledica.
Ni jedan suštinski decentralista i regionalista ne bi naseo na ove jeftine trikove, ma koliko oni bili upotrebljivani u manipulativnom smislu: Ako ovo ne prihvatite onda niste za decentralizaciju. Gospodo hvala, decentralizacija DA, ali ne pod vašim usko partijskim i interesnim uslovima.
Prof. dr Srdjan Pešić,
predsednik Saveta za decentralizaciju i lokalnu samoupravu LDP
Širi dalje!
|
