Liberalno demokratska partija u Nišu je odgovoran i savestan činilac ovog grada. Uskoro će dve godine od formiranja gradske vlasti, a ujedno i Komisije za nazive naseljenih mesta i nazive ulica. Poslednja, sedma sednica, održana je 28. 09. 2010. godine. Smatramo da Liberalno demokratska partija, koja postoji u funkciji građana, mora da iznese činjenice, kako bi građanima objasnila šta se do sada uradilo i s tim u vezi koje je predloge imala i koje je iznosila Komisiji.

Na protekloj  sednici Komisije, donet je zaključak kojim se predlaže gradonačelniku i gradskom veću, da stanovnicima ulica čiji su nazivi promenjeni, na osnovu zahteva Uprave za građanska stanja i opšte poslove, nadoknadi troškove obavezne promene podataka u ličnim ispravama i ostalim dokumentima. Podsetiću da nam je ista uprava dala spisak duplih ulica koje predstavljaju problem iz brojnih razloga, a čiji se nazivi moraju hitno promeniti!

U svim Evropskim zemljama, normalno je da lokalne i regionalne vlade pružaju pomoć i podršku javnim preduzećima, a sve sa ciljem bolje komunalne infrastrukture i boljeg kvalileta života građana. LDP se složila sa  tom i tako zamišljenom podrškom, kada je u pitanju grad Niš, ali smo izgleda mnogo očekivali od onih koji davali obećanja. Danas se suočavamo sa kolapsom u našim JP, koja ne samo da ne funkcionišu kako treba, nego se nalaze i u ozbiljnim finansijskim problemima. Kao posledica lošeg izbora strušnog kadra, došlo je i do raskida ugovora sa italijanskom avio kompanijom, kojim je regulisan let na relaciji Niš-Forli, a koji je zaključen 24.11.2009. god na period od godinu dana. Postavlja se pitanje ko će snositi posledice raskida ovog ugovora? Da li će građani Niša opet plaćati penale i putem brojnih lokalnih i komunalnih taksi, ispravljati greške onih koji navodno “vode računa o njihovim interesima”?

Mi se danas suočavamo sa činjenicom da se javna preduzeća u Nišu nalaze u potpunom haosu, da polako, ali sigurno prestaju da ispunjavaju svoju funkciju, a to je da služe građanima. Da li je potrebno tražiti uzrok kolpasa javnih preduzeća ako imamo u vidu najpre to da je na naknade u javnim gradskim preduzećima, od novca poreskih obveznika, u prošloj godini potrošeno čak 10 miliona dinara. Naknade za članove upravnih odbora bi trebalo ukinuti, kao što je to bilo u prošlom mandatu vlasti ili ih sniziti na najmanju moguću meru, jer ovaj grad nije toliko bogat za takav trošak. Odbornik LDP-a u gradskom parlamentu, prof. dr Srđan Pešić, istakao je nedavno da su članovi upravnih odbora u preduzećima samo “cvet na reveru”, jer njihove odluke mogu biti tek predmet razgovora gradonačelnika Niša, Gradskog veća i samog direktora javnog preduzeća!

Na konferenciji za novinare održanoj 20. 08. 2010. godine izneli smo saznanja o 6 (šest) linija gradskog i prigradskog saobraćaja koje su kraće nego što je to u zvaničnom redu vožnje. S obzirom da se prevoznicima plaća i po pređenom kilometru, zaključeno je da grad zbog toga trpi štetu u budžetu godišnje od oko 4,5 miliona dinara. Zatražili smo od nadležne Uprave da grešku ispravi i imenuje odgovorne. Umesto toga dobili smo pozivanje na Studiju o integrisanom gradskom saobraćaju.

Ovogodišnja kulturna dešavanja, odnosno manifestacije od bitnog značaja za funkcionisanje našeg grada u oblasti kulture, pokazala su da mnogo toga zvuči kao raštimovani klavir. Sve manifestacije koje se tokom godine održavaju, opstaju skoro po inerciji, ili zahvaljujući nekim entuzijastima koji ulažu sve svoje snage ne bi li kultura koliko toliko "živela" u Nišu. Stihijski rad u institucijama kulture i posledice koje proizilaze, dovode do toga da planski rad ne postoji, jer u preglomaznoj Upravi za kulturu, obrazovanje i sport radi samo četvoro zaduženih za kulturu. Ako želimo da poboljšamo kulturnu sliku grada, ali i da 2013. godinu u Nišu dočekamo spremni, mora se pristupiti ozbiljnoj reorganizaciji i oformiti posebna Uprava za kulturu, kao što to ima, recimo, Novi Sad, ali i mnoga druga mesta u Srbiji.

Budžet je ključna politička i ekonomska odluka i predstavlja proces planiranja i raspoređivanja sredstava u skladu sa ciljevima ekonomske politike opštine, a sve u cilju boljeg razvoja lokalne samouprave i za dobrobit zajednice. Uvidom u Izveštaj  o realizaciji budžeta Gradske opštine Medijana  za period januar – jun 2010. godine vidimo da postoji višak sredstava u iznosu od 12.325.420 dinara. Ova sredstva su bila namenjena projektima za napredak privrednog rasta u opštini Medijana. U odnosu na prošlu godinu u Odeljenju za razvoj budžet je uvećan za 16.000.000 dinara. Prošle godine je iznosio 81.000.000 dinara.  Odeljenje za razvoj je ukupno realizovalo budžet sa 24,01 % .

Srbija nema strategiju  razvoja obrazovnog sistema, iako ima najnepismeniji narod u Evropi. Štrajk prosvetnih radnika u Srbiji nije vezan samo i isključivo za problem njihovih primanja (kako često možemo da čujemo u medijima), već ga treba posmatrati šire, što ističu i u samoj Uniji sindikata prosvetnih radnika Srbije.

Kao što je poznato, od početka 2010. godine JKP „Parking servis“-Niš je preuzeo obavljanje poslova koordinisanog gradskog saobraćaja (gradskog prevoza).

Pošto je primećeno neslaganje u dužini linije Medoševac – Mokranjčeva – Medoševac, od strane zaposlenih, zaduženih za praćenje  ovog posla, izvršena je kontrola linije. Konstatovano je neslaganje. Za kontrolu je korišćen GPS sitem, tahografski listić, kilometar sat auta kojim je prevežena linija. Posle toga se JKP „Parking servis“-Niš obraća dopisom Upravi za komunalne delatnosti, energetiku i saobraćaj dopisom u kome obaveštava o obavljanoj kontroli i o indicijama da postoje i druge linije na kojima postoje neslaganja, odnosno da se plaća veći broj kilometera od stvarno pređenih.

I ništa se ne rešava!

Još jedan marketinški trik, ili bolje rečeno, lažno obećanje funkcionera gradske vlasti, a tiče se inicijative građana sa teritorije GO Pantelej sa ciljem da se između uluca Ivana Gorana Kovačića i Milana Blagojevića izgradi sportski teren i postavi mobilijar za decu, na koju već već godinu i šest meseci nema adekvatnog odgovora od strane nadležnih institucija.

Naime, još početkom aprila prošle godine 156 građana iz ulica Ivana Gorana Kovačića, Milana Blagojevića, Žikice Španca, Koče Kapetana, Ozrenske, Kneza Mihajla Obrenovića i drugih ulica, stavilo je svoje potpise za izgradnju sportskog terena i postavljanje mobilijara na lokaciji koja je u vlasništvu grada, površine 18 ari, a nalazi se na kraju ulica M.Blagojevića i I.G.Kovačića.

Gradski odbor LDP-a Niš želeo je ovom press konferencijom da skrene pažnju da je do početka Evropskog prvenstva u rukometu ostalo još godinu ipo dana, a da Niš nema prostor u kojem bi ugostio najbolje evropske rukometaše!

Već  dve godine se gradska vlast prepire oko toga na koji način rešiti ovo pitanje, a vreme prolazi. Glavni problem je nastao zbog toga što svaka od partija članica vladajuće koalicije želi sebi da pripiše zaslugu stvaranja sportske dvorane za najelitnija svetska takmičenja. Jedni su želeli da renoviraju staru halu koja je izgrađena pre više od 35 godina, zbog ćega je i uzet kredit od 2,5 miliona evra. Međutim po rečima predstavnika Rukometnog saveza, čak i renovirana hala Čair ne ispunjava uslove EHF-a za odigravanje Evropskog prvenstva. Drugi i treći su želeli veliku multifunkcionalnu dvoranu od 10.000 gledalaca u kojoj će, s jedne strane biti održavane sportske manifestacije, a sa druge operske i druge koncertne predstave.