|
Nekoliko hiljada pristalica Liberalno demokratske partije protestovalo je ispred Vlade Srbije tražeći da se sa dnevnog reda danasnje sednice skine predlog za ratifikaciju Energetskog sporazuma sa Rusijom.
Dugačka kolona pristalica evropske ideje, predvođena liderom LDP-a Čedomirom Jovanovićem, kretala se najužim centrom grada, noseći zastave EU, pištaljke, trube, zvona, čegrtaljke, praveći najveću buku ispred državnih institucija.
Predsednik Odbora za evropske integracije LDP-a Vlado Pavićević pročitao je zahtev upućen Vladi Srbije i objasnio da LDP protestuje zbog pokušaja da se na dan kada slavi Evropa, Srbija udalji od evropske ideje.
"Zahtevamo da se povuče razmatranje energetskog sporazuma sa Rusijom zato što Vlada najgrublje krši zakonske odredbe o državnim organima tokom sprovođenja izbornog postupka. Niz zakonskih propisa reguliše ograničenu nadležnost Vlade da donosi odluke jer joj je prestao mandat i ima kapacitet da obavlja samo tekuće poslove do izbora nove", istakao je Pavićević.
Kolona pristalica LDP-a krenula je iz sedišta stranke u Siminoj ulici, išla Kolarčevom, Kralja Milana, Miloša velikog i uz himnu Evropske unije "Oda radosti" stigla ispred zgrade Vlade Srbije u Nemanjinoj.
Protest praćen burnim aplauzima građana, zbog kojeg je zatvorena jedna saobraćajna traka duž trase kojom se kretala kolona, okončan je šetnjom kroz centralne gradske ulice Beograda do sedišta LDP-a.
- Zahtev za povlačenje tačke dnevnog reda -
VLADA REPUBLIKE SRBIJE
GENERALNI SEKRETAR VLADE
Nemanjina 11
Beograd
Imajući u vidu značaj pitanja koje se nalazi na predloženom dnevnom redu sednice Vlade Srbije zakazane za 9. maj 2008. godine, Liberalno demokratska partija (LDP), podnosi
ZAHTEV ZA POVLAČENJE TAČKE DNEVNOG REDA
Zahtevamo da se iz dnevnog reda sednice Vlade Srbije zakazane za petak, 9. maj 2008. godine, povuče razmatranje tačke dnevnog reda koja podrazumeva utvrđivanje PREDLOGA ZAKONA O POTVRĐIVANJU SPORAZUMA IZMEĐU VLADE REPUBLIKE SRBIJE I VLADE RUSKE FEDERACIJE O SARADNJI U OBLASTI NAFTNE I GASNE PRIVREDE.
Obrazloženje
I Proceduralni razlozi. - Liberalno demokratska partija smatra da zakazivanje i održavanje sednice Vlade Srbije u toku predizborne tišine predstavlja najgrublje kršenje zakonskih odredbi koje regulišu rad državnih organa, a posebno Vlade, tokom sprovođenja izbornog postupka. Pored toga, niz zakonskih propisa reguliše ograničenu nadležnost Vlade da donosi odluke iz svoje nadležnosti kada postupa kao Vlada kojoj je prestao mandat i kada ona ima kapacitet da obavlja samo tekuće poslove do izbora nove Vlade (tzv. "tehnička Vlada").
Zakon o Vladi jasno utvrđuje da takva Vlada "ne može predlagati Narodnoj skupštini zakone i druge opšte akte niti donositi propise, izuzev ako je njihovo donošenje vezano za zakonski rok ili to nalažu potrebe države, interesi odbrane ili prirodna, privredna ili tehnička nesreća" (čl. 17). U ovom slučaju nije ispunjen nijedan zakonom predviđeni uslov koji bi omogućio usvajanje odluke o utvrđivanju Predloga zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o saradnji u oblastima naftne i gasne privrede niti njegovo upućivanje na razmatranje pred Narodnom skupštinom. Pored toga, nije moguće ni da se ovakva hitnost u postupanju pravda time da to "nalažu potrebe države" s obzirom da sporni Sporazum ne može proizvoditi nikakva pravna dejstva sve dok ne bude potvrđen u Narodnoj skupštini. Zasedanje Narodne skupštine nije moguće do konstituisanja novog saziva parlamenta posle završetka tekućeg izbornog postupka, pa je očigledno da ovakvo kršenje zakona ne može proizvesti nikakvu efektivnu odluku.
II Sadržinski razlozi. - Liberalno demokratska partija smatra da su najvažniji razlozi za povlačenje predložene tačke dnevnog reda vezane za neotklonjive manjkavosti i štetnost Sporazuma koji je potpisan sa ruskom stranom. Ovaj Sporazum ima nedostatke koji ugrožavaju najvažnije ekonomske, privredne, političke i strateške interese Republike Srbije i ugrožavaju prava naših građana.
Sporazum je pripreman i pregovaran bez bilo kakve javne i stručne rasprave o strateškim interesima Srbije u oblastima naftne i gasne privrede kao najvažnijih delova energetskog sektora. Tokom zaključivanja Sporazuma naročito su ignorisana pitanja:
1. izgradnje održive i sigurne energetske budućnosti Republike Srbije;
2. opravdanosti vezivanja pitanja izgradnje i eksploatacije gasovoda za transport gasa i pitanja svojinske transformacije Naftne industrije Srbije (AD NIS);
3. ravnopravnog učešća Republike Srbije u vlasništvu budućeg zajedničkog preduzeća i obaveze da se zadrži mogućnost kontrole u vršenju upravljačkih i vlasničkih prava ("zlatna akcija" i drugi potencijalni mehanizmi);
4. postojeće tržišne vrednosti Naftne industrije Srbije i uslova pod kojima treba obaviti podizanje njene efikasnosti i konkurentnosti na nacionalnom i međunarodnom tržištu;
5. potrebe da se obezbedi mogućnost Republike Srbije da učestvuje i u drugim energetskim projektima, a naročito onim koji su vezani za transevropske energetske sporazume usmerene prema zemljama EU;
6. raspolaganja prirodnim resursima Republike Srbije koji podrazumevaju i zemljište, prirodna nalazišta i druge energetske potencijale države;
7. očuvanja suverenosti Republike Srbije u oblastima ekonomske i privredne suverenosti i upravljanja sopstvenim strateškim potencijalima;
8. zaštite kvaliteta životne sredine i otklanjanja posledica prerade energenata u prethodnom periodu i u periodu realizacije budućeg Sporazuma;
9. otvorenog uspostavljanja monopola državnih kompanija strane države u osetljivim oblastima naftne i gasne privrede;
10. transparentnosti postupka usaglašavanja i zaključivanja ovakvog dokumenta.
Ovo su samo neki od najvažnijih opštih nedostataka koji dokazuju da je potpisani Sporazum suprotan zakonu i vitalnim strateškim interesima Srbije i njenih građana. Upozoravamo Vladu Srbije da su odgovarajuće "gasne aranžmane" sa Ruskom Federacijom zaključile i neke druge države regiona i Evrope. Nijedan od tih sporazuma nije zaključen na ovakav način, a svaki od njih na neuporedivo bolji i efikasniji način štiti interese domaće države u ugovornom aranžmanu sa ruskom stranom. Poredeći, na primer, ovaj i sporazum koji je zaključila Republika Bugarska
(kao država slične veličine i energetskog položaja kao Srbija), dolazimo do zaključka da su pregovarački tim i politička vlast koja su odlučili da uđu u ovakav aranžman narušili javni interes i propustili priliku da adekvatno zaštite interese države koju predstavljaju.
Predloženi Sporazum predviđa da u budućoj kompaniji ruska strana ima najmanje 51 odsto vlasništva čime se, imajući u vidu ostale odredbe Sporazuma, stranom partneru omogućava potpuna kontrola nad radom kompanija i ekskluzivna pozicija za određivanje svih uslova za upravljanje i poslovanje kompanija.
Sporazum propisuje da je propusna moć budućeg gasovoda "najmanje 10 milijardi kubnih metara prirodnog gasa godišnje" što je tri puta manje nego u slučaju Sporazuma sa Bugarskom. Pored toga, Republika Srbija je izgubila pravo da odlučujuće utiče (kroz obavezno odobrenje) na maršrutu budućeg gasovoda preko naše teritorije. Cene usluga transportovanja, skladištenja i protoka gasa određuju buduće kompanije čime se, zbog većinske kontrole ruske strane, onemogućava bilo kakav uticaj Srbije ili njenih kompanija na formiranje i visinu cena. Pored toga, pravo na korišćenje svih kapaciteta gasovoda i podzemnog skladišta gasa pripada isključivo ruskim učesnicima (član 8).
U pogledu "prodaje" Naftne indutrije Srbije (AD NIS), zaključivanjem Sporazuma je izbegnuta redovna zakonska privatizaciona procedura. Umesto toga, NIS se direktnom pogodbom prodaje stranoj državi tako što se stvara obavezujući okvir za budući aranžman postojećih naftnih kompanija Srbije i Rusije. AD NIS se Sporazumom prodaje ruskoj strani (kompaniji GAZPROM ili njenoj kompaniji-kćerci) na osnovu sumarne odredbe u članu 9 Sporazuma kojim se, po višestruko nižoj ceni od realne tržišne vrednosti, ustupa većinski kapital ovog strateškog javnog preduzeća koja u vlasništvu ima ogromnu imovinu građana Srbije. Pored toga, iz Sporazuma nisu izuzeta nalazišta nafte na teritoriji naše zemlje, pa se na ovaj način stranoj državi, bez sprovođenja propisane procedure, ustupa korišćenje prirodnog bogatstva što je u suprotnosti sa postojećim zakonodavstvom.
Konačno, Sporazum ne pominje nikakve obaveze ruskih partnera (budućih vlasnika) da poštuju postojeće ekološke norme u zakonodavstvu Srbije niti obavezu da otklanjaju štetne posledice prerade, transporta i distribucije energenata. Time je otvoren prostor da se ionako tragična ekološka situacija u delovima Srbije u kojima postoje kapaciteti naftne industrije dodatno pogoršaju. Poreg toga, ozbiljna tehnološka istraživanja pokazuju da se tzv. "uralska nafte" koja će se prerađivati u kapacitetima u našoj zemlji, jeste nafta sa ogromnim procentom sumpora. Na ovaj način će se troškovi otklanjanja ekoloških šteta prevaliti na teret budžeta Republike Srbije a ne na vlasnika koji će ostvarivati profit iz ovih poslova. Ovakvo kršenje ekoloških standarda EU može biti ozbiljna prepreka u procesu priključenja Srbije Evropskoj uniji.
Potpisnici Sporazuma sa srpske strane nisu vodili računa ni o obavezi koja postoji u zakonodavstvu EU da svaka država članica ima najmanje 30 odsto rezervi nafte od svoje godišnje potrošnje, osim ukoliko nema sopstvena nalazišta. Kako ovim Sporazumom Srbija gubi vlasničko pravo na nalazištima nafte, sledi da se njegovim zaključenjem dodatno otežavaju uslovi za prijem Srbije u članstvo EU.
Zbog svih navedenih proceduralnih i sadržinskih razloga, LDP smatra da ne postoje uslovi da se na predstojećoj sednici Vlade Srbije razmatra PREDLOG ZAKONA O POTVRĐIVANJU SPORAZUMA IZMEĐU VLADE REPUBLIKE SRBIJE I VLADE RUSKE FEDERACIJE O SARADNJI U OBLASTI NAFTNE I GASNE PRIVREDE i zahteva povlačenje ove tačke dnevnog reda.
U Beogradu,
9. maja 2008. godine
Čedomir Jovanović
predsednik LDP
Širi dalje!
|
