|
 Poštovana gospođo predsedavajuća, uvaženi predstavnici Vlade, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, najpre želim da izrazim zahvalnost kolegi Pastoru na razumevanju. Sada bih prešao na samo izlaganje o setu zakona koji su danas na dnevnom redu.
Najpre bih se zadržao na jednom prethodnom pitanju, jer prethodno pitanje je uvek pitanje početka procedure. Rekao bih par reči o pitanju spajanja sedam tačaka u jednu. Naime, imamo pred sobom sedam važnih zakona od kojih su dva baš sistemska, dakle temeljna zakona. Juče je ministar kulture govorio o krovnim zakonima, a sada imamo temeljne zakone čija dobra primena jeste condicius sine qua none dobrog pravnog i pravosudnog sistema.
Za tih sedam zakona koji su od fundamentalne važnosti, poslanička grupa LDP ima samo 14 minuta. Da li možemo sve što mislimo i sve što želimo da kažemo o tim zakonima da sažmemo u tih 14 minuta? Moj odgovor je - ne. Naravno, neću insistirati da se ovo prethodno pitanje reši glasanjem, odnosno da se Skupština izjasni o njemu.
Juče smo imali jedan takav pokušaj na koji sam i ja ukazao pozivajući se na kršenje Poslovnika. Umesto uvažavanja naših argumenata, dobio sam kraće predavanje o proceduri. Imaću priliku da se izvinim svojim studentima, očigledno je da ne znam sve o proceduri i da u knjigama iz kojih sam učio o proceduri toga nema. To se otprilike uklapa u priču od danas gospodina ministra kulture koji je govorio o civilizovanju parlamenta. Da li je to civilizovanje parlamenta posledica jednog opšteg procesa koji svi primećujemo i vladajuća većina i opozicija, da se od parlamenta pravi jedno beznačajno telo, od poslanika čovek slabog imovnog stanja sa kojim će moći svako da manipuliše. Da li je to ka ustanovljenju jednog novog sistema vlasti gde će vladati neki novi SSRN uz pomoć jedne partije umivene ideologije.
Samo da se vratim na ukazivanje o setu zakona o kojima govorimo. Najpre ću imati jedan opšti pristup, osvrt na postavljene probleme i naravno izraziću zahvalnost ministarki pravde gospođi Snežani Malović što mi je omogućila da skratim svoje izlaganje, govoreći o istorijatu krivično-pravnog zakonodavstva u poslednjih 10 godina.
Meni je takođe žao što sada sve ovo što mi govorimo i sve mane koje nalazimo u krivičnom zakonodavstvu mogu da se ocene da će se sručiti na ovo ministarstvo koje je najmanje krivo za to, jer prethodna Vlada i prethodna ministarstva su pravila niz pogrešnih poteza, koja se sada obijaju o glavu. Da se setimo, mi smo imali pravni nonsens da primenjujemo dva zakona o krivičnom postupku, što je nedopustivo za jednu državu. Imali smo nešto takođe nedopustivo i u teoriji i u istoriji prava i u primeni prava i u pravnom sistemu da noveliramo derogirani zakon koji je stavljen van snage, kako bi sprečili da se dese neželjene posledice, konkretno govorim o budućnosti isticanja presude, isticanja pritvora pripadnicima zemunskog klana. Setite se, to smo radili u prethodnom sazivu.
Pošto su rađene skandalozne stvari, došli smo do ovde dokle smo došli. Sada konačno imamo neke naznake politike krivičnog zakonodavstva, koje se kreću u nekakvom dobrom smeru. Iz onoga što nam je prezentirano i kao predlog zakona i kao komentar izmena i dopuna, vidi se da se vodilo računa o postepeno uvođenju novih institucija i njihovoj proveri u praksi, što do sada nismo imali slučaj, pa smo zato imali i neprimenjiv zakon i nemogućnost primene tužilačke istrage, pa onda usklađivanje sa međunarodnim propisima i međunarodnim standardima, oprez oko tužilačke istrage, dakle, strategije i uvesti tužilačku istragu, ali uz oprez i uz mogućnost da bude primenjivana, a ne kao sa prethodnim zakonom, koji će hvala bogu biti stavljen van snage, nadam se nakon izglasavanja ovih izmena i dopuna, usklađivanje kapaciteta pravosudne mreže sa potrebama novog zakonodavstva, favorizovanje principa ne bis in idem i in dubio proreo itd.
Naravno, ostaću dužan prema svojim biračima ako ne pomenem mesto ovakve pozitivne strategije i pozitivne politike Ministarstva pravde u pravnom sistemu države uopšte. Kako ove napore staviti u kontekst postojanja nakaradnog Ustava? Neko je malo pre govorio o kupovini obraza. Sa ponosom mogu da kažem da ste svi vi, drage koleginice i kolege, učestvovali u donošenju tog nakaradnog Ustava, da ste svi vi uvažene koleginice i kolege mirno posmatrali kako se referendumskom krađom dolazi do takvog ustava i mirno posmatrali kako sa hapse aktivisti LDP, koji su bili angažovani u antiustavnoj kampanji. Pa, uvažene koleginice i kolege, evo vam sad Ustava, pa vidite kako ćete ga primenjivati.
Ustav, za koji sam više puta u ovom parlamentu naznačio da je antinomičan, to je stoga po mnogim segmentima neprimenjiv, sada je u službi jednog reverzibilnog procesa koji komplikuje ono što organizaciono sudsko pravo treba da pojednostavi. Uvodimo tužilaštvo u istragu, dajemo velika ovlašćenja tužiocu, a po Ustavu taj tužilac je jedno od oruđa izvršne vlasti. Da podsetimo, članovi 158. i 159. kažu da bez predloga, dakle, odluke Vlade nema imenovanja državnog, odnosno javnog tužioca. Taj i takav tužilac će imati ogromna ovlašćenja, pa stavite to u kontekst Zakonu o informisanju. Relacija tužilac - sudija - zabrana, a izvršna vlast može da naredi, shodno onome što sam rekao u vezi Ustava tužiocu šta će da radi, pa vidite kako će se provesti informativna glasila, shodno odredbama zakona o kome smo danas pre podne raspravljali.
Tu su i druge anomalije. Izgleda da se vladajućoj većini baš dopalo to što je formiran krnji Ustavni sud i što on radi nepopunjen, bez jedne trećine sudija, a sada imamo krnji Visoki savet sudstva i imamo jednu lakrdiju gde nikako ne može u Skupštinu da dođe predlog Univerziteta, ko će od njihovih predstavnika popuniti mesto u Visokom savetu sudstva. Da podsetim, prof.dr Zoran Tomić imao je 96 glasova. Te glasove mu je dala vladajuća većina, ali se nije dogovorila i usaglasila da to bude 126. Zbog toga sada imamo ovakvo stanje kakvo jeste.
U kontekstu takvog pravnog sistema jesu i predložene izmene i dopune ovih zakona o kojima danas raspravljamo.
Što se tiče samog zalaženja u meritum, odnosno u suštinu ovih zakona, mi iz LDP smo podneli pet amandmana. To ukazuje da najpre ne koristimo amandmane kao sredstvo opstrukcije u parlamentu, već želimo da amandmanima na kvalitetan način poboljšamo ono što treba zakon, prvenstveno Zakon o krivičnom postupku i izmene i dopune Krivičnog zakonika da donesu srpskom pravnom sistemu. Imamo neke generalne primedbe. One su više pravno-tehničke prirode, neke su lingvističke prirode. Navešću primer odlučne i odlučujuće činjenice. Pominju se svuda odlučne činjenice. Činjenica ne može da bude odlučna. Čovek može da bude odlučan, činjenica može da bude odlučujuća. Poziv, molba, apel Ministarstvu pravde da vodi računa koga angažuje da nam piše zakone, bar neka bude pismen.
Takođe se moja zamerka tiče i reči pretres i pretresanje. Pretres je generički pojam. Zna se šta znači u sudskom postupku, a pretresanje je nešto sasvim drugo. To smo predvideli i u podnetim amandmanima i kada se bude raspravljalo o amandmanima daćemo detaljno objašnjenje. Samo ću nagovestiti da naši amandmani nisu samo pravno-tehničke prirode, da su i te kako suštinski. Jedan se tiče člana 325. Član 325. je po nama protivustavan. Pozivanje na otpor, tako se zvao u nenoveliranom zakonu, Krivičnom zakoniku. Sada se zove drugačije, ali je zadržao atribute protivustavnosti. Zato smo u amandmanu uz jedno veliko obrazloženje dali da se taj član briše. Kada budemo govorili o amandmanima daćemo i dalje objašnjenje zbog čega smatramo da je ovaj član protivustavan. To se tiče i krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja. Zbog onoga što je već u primeni i u postupku kod pravosudnih organa, pristupili smo istoj taktici da u amandmanu tražimo brisanje člana, ali smo pokušali da ga popravimo tako što smo dodali da se predvidi protivpravno pribavljanje imovinske koristi, što daleko sužava mogućnosti za zloupotrebe od strane pravosudnih organa.
To su uglavnom naše zamerke na predložene nacrte zakona. To je naše gledište na čitav set zakona. Zahvaliću se na pažnji i deo vremena ću ostaviti za kraj razmatranja ovog zakona u načelu. Zahvaljujem.
Širi dalje!
|
