|
 Nebojša Ranđelović, potpredsednik Liberalno-demokratske partije | 20.01.2011.
Tomislav Nikolić, praćen poslanicima svoje partije, nastale drskom promenom volje birača, 13. januara ove godine predao je Skupštini inicijativu za promenu Ustava. Inicijativa je odenuta u prijemčivu odoru neistine o ogromnim uštedama i boljem životu građana.
Jer, da podsetimo, Nikolić kao jedinu promenu u Ustavu zahteva smanjenje broja poslanika sa 250 na 125. I to je za njega suštinska promena od koje će građani progledati, a Srbija procvetati.
Ako bismo raspravljali o moralnim atributima inicijative Nikolića i „naprednjaka“ bilo bi neophodno napisati čitavu studiju o istoriji beščašća njihovog dugogodišnjeg političkog delovanja u Srbiji.
Vratimo se zato struci. Naravno da Ustav treba menjati. Ali zbog njegove neodržive i štetne preambule, zbog problematične regulative ljudskih i manjinskih prava, zbog njegove antinomičnosti (čl. 105 i 134, čl. 5. i 102 su u direktnoj suprotnosti) zbog koje se ne zna ko odlučuje o imunitetu ministara, ili kome stvarno pripada poslanički mandat. I zbog mnogih drugih praznina i nedoslednosti.
Umesto svega toga Nikolić jedino insistira na smanjenju broja poslanika. Pri tome nema objašnjenje za činjenicu da će time biti diskriminisane mnoge manjine, koje zbog duplog uvećanja prirodnog cenzusa neće imati predstavnike u parlamentu Srbije. Pri tome zaboravlja osnovne postulate predstavničke demokratije o odnosu biračko telo – parlament i broj birača – poslanik. Zato je inicijativa naprednjaka o redukciji parlamenta na 125 poslanika samo svođenje Narodne skupštine na marginalnu ispostavu stranaka i praktično uvod u još veću centralizaciju, koja bi Srbiju potpuno ugušila.
Takođe, Nikolićeva inicijativa, nad kojom aktuelna vlast žmuri, jeste hod ka dvopartijskom sistemu – sistemu koji predstavlja ubijanje političkog života u Srbiji.
Politika, 20.01.2011; Strana: A15
Širi dalje!
|
