|
ponedeljak, 19 oktobar 2009 13:32 |
 Žrtve nasilja umesto reči podrške i saveta dobijaju odgovor telefonske sekretarice na engleskom.
Za poslednje dve godine iz gradske kase izdvojeno svega 50.000 dinara za rad SOS telefona za žene i žrtve nasilja i sav novac utrošen isključivo za plaćanje računa.
Za sredstva smo konkurisali projektom kod grada i svih pet gradskih opština, čak smo molili za pomoć i sve mobilne operatere i niko sem opštine Crveni krst nas nije udostojio bilo kakvog odgovora, čak i taj jedan koji smo dobili bio je negativan, kaže za "Narodne novine" Mariola Stamenković, predsednica ovog udruženja.
Da bi telefon nastavi sa radom, dovoljno je svega 15.000 dinara mesečno.
U vreme kada se o zaštiti žena i dece žrtava nasilja konačno govori na zaslužen i primeren način, niškom Udruženju koje se ovim poslom bavi duže od 15 godina izgleda da preti gašenje. Nažalost, ovakva situacija volonterkama SOS telefona za decu i žene žrtve nasilja ne dešava se to prvi put. Pre dve godine sukobile su se sa istim problemom - nedostatkom para koje su bile neophodne za plaćanje struje, grejanja i naravno, telefona, bez koga je rad Udruženja nemoguć.
- U kritičnom trenutku za Udruženje bila sam izabrana za većnicu u gradskoj opštini Medijana i uspela sam da naiđem na razumevanje ostalih članova i rukovodstva opštine koji su nam izašli u susret i pomogli da iz gradske kase dobijemo 50.000 dinara - kaže predsednica ove volonterske organizacije Mariola Stamenković. -Uz pomoć medjia žene u gradu su ponovo počele da nam se obraćaju za pomoć, a naš osnovni zadatak bio je, a i sada je, da žene ili decu žrtve nasilja osnažimo u trenutku kada se nađu u teškoj situaciji, pružimo podršku i uputimo na institucije kojima mogu da se obrate za konkratnu pomoć - dodaje Stamenkovićeva.
Posle izvesnog zatišja, telefon je opet počeo da zvoni, u proseku tri žrtve nasilja dnevno. Žene uglavnom starije od 30 godina, najrazličitijeg obrazovnog nivoa, izložene fizičkom, verbalnom i psihičkom nasilju od strane muškaraca koji godinama unazad piju, koriste narkotike ili žene kretiraju kao ličnu svojinu sa kojom mogu da rade šta god žele.
- Iako je telefon bio namenjen i deci koja trpe nasilje, ona se nisu tako često javljala. zato smo u par osnovnih škola u Nišu uz pomoć njihovih psihologa organizovali takozvane radionice gde smo decu upoznali sa tim da se u kritičnim situacijama mogu obratiti i nama. Nakon toga, pristiglo je desetak poziva, ali zbog nedostatka para radionice u ostalim školama nisu održane - objašnjava naša sagovornica.
SOS telefon našao se opet u bezizlaznoj situaciji od pre dva meseca. Stamenkovićeva je do tada iz svog džepa "držala u životu" telefonsku liniju, ali kaže kako to nije više u stanju.
Tako se desilo da ako je neka žena ili dete žrtva nasilja u poslednjih mesec dana pozvala tečlefon 242-075, umesto reči podrške i upućivanja kome tačno treba da se obrate kako bi rešili krizu u kojoj se nalaze, dobijaju odgovor telefonske sekretarice na engleskom. zbunjene onim što čuju u trenutku kada su skupili hrabrost da se nekom jave, žrtve nasilja opet bivaju prepuštene same sebi i bespomoćne.
Narodne novine, ponedeljak 19.10.2009. god.
Širi dalje!
|
