|
 Sanja Jefić 7, Miloš Grozdanović 8.
To su njihove ocena na ispitu iz mog predmeta. Iz ljudskih vrlina, morala i politike – čiste desetke. Nekad studenti, sada odbornici Skupštine grada – oštrog jezika i britke pameti.
Pre nešto više od pet godina, tačnije sredinom 2005. u mom kabiinetu sedelo je nas sedmoro (i svi su sada ovde): Vesna Stevanović, profesor Dragan Pantić, doktor Milan Mitić, Nebojša Stevanović, Miša Bojović, Peda Jelenković i ja. Razgovarali smo o beznađu u Srbiji, bezperspektivnosti srpske političke scene i nesposobnosti njenih aktera. Razgovor je počeo rečenicom: „Ovde samo Čeda mož’ nešto ozbiljno da napravi“. Tih sedmoro bili su jezgro prvog Gradskog odbora LDP u Nišu. Na osnivačkoj skupštini (i tad nam je ova sala bila tesna) jedni gosti su bili naš predsednik Čedomir Jovanović i tadašnji šef Izbornog štaba Nenad Milić. Sada pored predsednka vidim važne i ugledne ljude iz ovog dela Srbije: ugledne privrednike, gospodina Balića i predstavnike nevladinog sektora, konzule odnosno počasne konzule prijateljskih zemalja, vodećeg svetskog matematičara u oblasti teorija grupa profesora Bogdanovića, profesore Đurđića, Živića, Janićijevića, elitu univerziteta (neću više da nabrajam – nekog ću sigurno preskočiti). Neko bi rekao da je ovakav skup vrhunski međunarodni naučni kongres, skup uspešnih privrednika ili priprema za svetsku proslavu jubileja Milanskog edikta. Ne, to je LDP. Liberalno-demokratska partija – politička snaga sa kojom se ozbiljno računa, od koje se loši patološki plaše i kojoj dobri jedino veruju. Nepodnošljivi opominjač političke kvazielite i čitavog društva, Damoklov mač nad glavama loše vlasti i jalove opozicije.
To je ujedno i slika GrO Niš. To je bio i jeste niški odbor LDP-a. Šta dalje? Mnogo bolje i mnogo više. Najbolja adresa za ovo pitanje – oni koji sada vode niški odbor.
Širi dalje!
|
